Hemijska svojstva volframa

Na sobnoj temperaturi, slično hromu i molibdenu, volfram ne korodira atmosfera. Na visokim temperaturama, međutim, postaje osjetljiviji na koroziju, reagirajući s mnogim nemetalima i često stvarajući intersticijske i nestehiometrijske proizvode. U prisustvu oksidirajućih agenasa kao što su KNO3 ili KClO3, rastopljena lužina brzo korodira volfram i formira WO4²⁻.

Iz perspektive grupe hroma kojoj pripada volfram, Mo i W su veoma slični jedni drugima i pokazuju značajne razlike u odnosu na najlakši element, Cr. Ovo se uglavnom ogleda u relativnoj stabilnosti njihovih oksidacionih stanja, koja se kreću od +6 do -2. Stabilnost oksidacionih stanja u ovoj grupi je već pomenuta. Nadalje, iako hrom (VI) ima tendenciju formiranja anjona oksipolikiselina, njegova raznolikost je daleko manja od raznolikosti polimolibdata i polivolframata. +5 i +4 oksidaciona stanja uglavnom se manifestuju kao nestabilni međuprodukti za hrom; dok za molibden i volfram daju veoma važnu hemiju vodenih rastvora. Najstabilnije oksidaciono stanje hroma je +3, a njegova koordinaciona hemija, koja je rezultat njegove simetrične t2g³ konfiguracije, po obilju je druga posle kobalta (III), dok u hemiji molibdena ili volframa nema odgovarajućeg dela.